Nakon nesreće u kojoj sam slomio obe noge, ležao sam nepokretan u bolnici – kad su moji roditelji uleteli u sobu i zahtevali da idem na sestrino venčanje. Otac mi je zapretio da će me lično odvući, a ono što je majka uradila sledeće potpuno me šokiralo…
Svetla u bolničkoj sobi su zujala dok sam ležao nepomično, obe noge u gipsu, svaki udah podsećao me na bol i nemoć. Tek tri dana ranije vozač je udario moj auto i sada nisam mogao ni da ustanem.
Vrata su se otvorila, a roditelji su ušli. Otac je odmah počeo: “Dve nedelje do venčanja tvoje sestre. Ti ćeš biti tamo.”“Ne mogu ni da sednem,” odgovorio sam, šokiran.
“Dosta izgovora!” viknuo je, lice mu se izobličilo od besa. “Ako te budem morao lično odvući, hoću!”Srce mi je počelo da lupa, mašine pored kreveta ubrzale su ritam. “Ne! Molim vas!” povikao sam, glas mi je pucao.
I tada je majka prišla korak bliže – i uradila nešto što nikada ne bih očekivao…Majka je spustila torbicu na stolicu i pogledala oca pravo u oči. “Dosta, Mark,” rekla je tiho, ali odlučno.Otac se okrenuo prema njoj. “Šta?”
“Rekla sam dosta!” ponovila je, glas joj je bio čvršći. “Nećeš ga terorisati dok leži polomljen. Nećeš ga vući iz bolnice kao životinju!”Njegovo lice se zacrvenelo. “Ti ga podržavaš u njegovoj lenjosti?”
“Ne,” rekla je. “Podržavam ga što pokušava da ozdravi. I ako ne može na venčanje – neće ići. Kraj priče.”Nikada je nisam video da mu se suprotstavila na taj način. Otac je ćutao nekoliko trenutaka, a zatim izašao iz sobe zalupivši vratima.
Ostali smo sami. Majka je sela pored mog kreveta i uhvatila me za ruku. “Žao mi je,” rekla je. “Predugo sam ćutala dok te kritikovao. Ali ovoga puta nije u pravu.”Suza mi je skliznula niz obraz, ali to nije bila suza bola – bila je suza olakšanja. Prvi put u godinama osećao sam da je majka na mojoj strani.
U narednim danima dolazila je sama, donosila mi hranu, razgovarala sa lekarima. Čak je organizovala da se venčanje prenosi uživo u mojoj sobi, da mogu da vidim sestru kako izgovara “da.”
Na dan venčanja otac je došao, tiši nego inače. Samo je klimnuo i seo pored mene. Kad je video suze u mojim očima dok gledam ekran, tiho je rekao: “Možda sam bio previše grub.”Bio je to mali korak, ali za naš odnos – veliki.
Kasnije te noći majka me pogledala i rekla: “Ovo je početak, James. Nikada više neću dozvoliti da te neko slomi.”Ležeći tamo, osećao sam da se deo mog života menja – ne zbog polomljenih nogu, već zbog toga što sam prvi put imao majku koja me je zaista zaštitila.