Fluorescentna svetla su treperila dok je Emma Harris ležala na stolu za pregled, jedna ruka na stomaku. Ovo je trebalo da bude njen poslednji prenatalni pregled pre nego što upozna svoju ćerku.
Dr. Alan Cooper je ćutao dok je prelazio sondom po njenom stomaku. Obično bi objašnjavao šta vidi na ekranu, ali sada mu se ruka tresla. Emma je podigla pogled„Da li je sve u redu?“
Nije odgovorio odmah. Na kraju, tihim glasom, rekao je: „Morate da odete odavde… i da se sklonite od svog muža.“Reči su joj oduzele dah. „Šta? Zašto?“Doktor je okrenuo ekran.
Na njemu je beba izgledala zdravo, ali pored nje se videla neobična senka, kao trag pritiska. „Razumećete kada vidite,“ rekao je, obrisao gel i pružio joj papirić na kome je pisalo: “Verujte onome što znate.”
Emma je izašla iz ordinacije drhteći. Umesto kući, odvezla se kod sestre. Nije uzela ni odeću ni lične stvari. Dok je sedela u autu i čitala poruku ponovo, znala je da nema povratka – njen brak možda krije opasnu tajnu.
Prvu noć nije spavala. Telefon je zvonio bez prestanka – Michael je slao poruke, pozive, molbe, pretnje. Emma ga je ignorisala i ugasila telefon.Sutradan je Dr. Cooper došao lično.
„Morate da znate ceo razlog,“ rekao je, pruživši joj fasciklu sa izveštajima. „Već nedeljama primećujem tragove povreda na bebi – kao da neko pritiska stomak. Nisu slučajni. Nisu padovi.“
Emmi su suze krenule niz lice. Setila se svih trenutaka kada ju je Michael grubo pridržavao, kada je insistirao da spava na stomaku i kada je odbijao da je pusti da ide na kontrole sama.
„Neću se vratiti,“ rekla je odlučno.Uz pomoć sestre i advokata, Emma je podnela zahtev za zabranu prilaska. Michael je poricao, ali su medicinski izveštaji i fotografije modrica govorili drugačije.
Mesec dana kasnije, u mirnoj porođajnoj sali, Emma je rodila zdravu devojčicu. Na bebinom obrazu ostao je mali trag – dokaz svega što su preživele. „Grace,“ šapnula je. „Ti si naše čudo.“
Dok je držala Grace na grudima, Emma je znala da je napravila pravi izbor. Po prvi put posle godina, osećala je mir.Michael je pokušao da je kontaktira još nekoliko puta, ali sudska zabrana je ostala na snazi. Njena porodica joj je pomogla da pronađe novi stan i posao.
Jedne večeri, dok su pahulje padale napolju, Emma je sedela pored prozora i posmatrala svoju ćerku kako spava. Papirić koji joj je doktor dao bio je na frižideru – podsetnik da je verovala svom instinktu i time spasila i sebe i dete.