Ethan Sterling bio je jedini sin uglednog biznismena Aleksandra Sterlinga — čoveka koji je iz ničega izgradio svoje carstvo, ali je pritom, nehotice, izgubio ono najvažnije: vezu sa sopstvenim detetom. Dok je Aleksandar ulagao u fabrike, investicije i partnerstva, njegov sin je ulagao u pijanke, skupe automobile i površna poznanstva. Četiri godine su prošle od Ethanovog diplomiranja, a on još uvek „traži posao“, trošeći porodični novac pod izgovorom da mu „još nije vreme za ozbiljan život“.
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Njegov otac je pokušavao razgovorima i pretnjama da ga natera da se promeni, ali bezuspešno. Sve se završavalo Ethanovim podsmehom i ciničnim rečenicama o „nasledničkom mestu u firmi“. Kada je Aleksandar osetio da mu srce više ne može izdržati stres, doneo je odluku — poslednju i najtežu u životu. Sastavio je testament koji će njegovog sina naterati da odraste, makar posle njegove smrti.
Nekoliko dana kasnije, Aleksandar Sterling preminuo je od srčanog udara, a porodični advokat, gospodin Tompson, preuzeo je obavezu da pročita testament.
Na dan čitanja oporuke, Ethan je ušao u advokatsku kancelariju samouvereno, gotovo nadmeno. Bio je siguran da mu pripada sve — vile, kompanije, akcije. Međutim, advokat nije bio sam. Naspram njega sedela je nepoznata mlada žena, skromno obučena, ali dostojanstvena.
Tompson je otvorio dokument i smireno počeo da čita. Sve Aleksandrovo bogatstvo, rečeno je, prelazi u ruke njegovog sina Ethana, ali pod jednim uslovom: mora se oženiti Anastasijom Miler i živeti sa njom najmanje pet godina. Ako brak bude raskinut pre tog roka — iz bilo kog razloga — sva imovina prelazi u dobrotvorni fond „Nada Sterling“.
Ethan je pocrveneo od besa. “Zar je moguće da me otac primorava na brak sa nepoznatom ženom?!“ vikao je. Advokat je samo mirno zaključio: „Tako piše. Ako odbijete, ostajete bez ičega.“
Da bi situacija bila apsurdnija, Tompson je već pripremio matičara da primi zahtev za venčanje. Ethan je znao da je zarobljen. Sav novac mu je blokiran, a luksuz na koji je navikao mogao je da nestane preko noći. Stisnut u ćošak, potpisao je zahtev, besan i ponižen.
S druge strane, Anastasia Miler bila je mlada žena čija je sudbina bila sušta suprotnost njegovoj. Poticala je iz skromne porodice, a sav njen svet vrtio se oko bolesne mlađe sestre Lane, koja je imala tešku srčanu manu. Njihov otac je davno napustio porodicu, ne mogavši da podnese teret bolesti, a majka je radila dan i noć kako bi prehranila decu.
Kad su lekari rekli da Lana mora hitno na operaciju u Ameriku, porodica je pala u očaj — suma je bila astronomska. Tada se pojavio gospodin Tompson, noseći sa sobom testamente i objašnjenje koje je zvučalo neverovatno: Anastasia bi, ako pristane na brak sa Ethanom Sterlingom, dobila novac potreban za sestrinu operaciju.
„Zar vi to ozbiljno?“ pitala je.
„Sasvim ozbiljno“, odgovorio je advokat. „Nema prevare. Sve je legalno. Razmislite — možda je ovo jedini način da spasite sestru.“
Ta noć za Anastasiju bila je najteža u životu. Borila se između ponosa i očaja, između straha i ljubavi prema sestri. Na kraju, odlučila je: „Pristaću. Ako to znači da će Lana živeti — učiniću to.“
Venčanje je bilo tiho, gotovo hladno. Bez muzike, bez osmeha, bez ljubavi. Ethan je došao namršten, kasneći kao da time želi da pokaže koliko mu je sve to besmisleno. Anastasia je stigla jednostavno obučena, ali sa dostojanstvom koje ga je, na trenutak, zateklo. Nije nosila venčanicu, već elegantno odelo u boji šampanjca.
Nakon kratke ceremonije, Ethan ju je odveo u porodičnu vilu — hladan dom pun sećanja, gde su se njih dvoje, potpuni stranci, morali ponašati kao muž i žena. Anastasia je sebi tiho rekla pred ogledalom: “Pet godina. Samo pet godina. I sestra će biti zdrava.”
Dok je Ethan nastavio da živi po starom — izlazio, pio i provodio se — Anastasia je polako preuzimala odgovornost za fondaciju „Nada Sterling“. Advokat joj je predao dokumenta i objasnio da će ona, po testamentu, voditi fond. U početku je mislila da će to biti formalnost, ali ubrzo je otkrila da su sredstva fonda korišćena nepravilno.
Pregledom knjiga otkrila je proneveru ogromnih razmera. Glavni krivac bio je finansijski direktor, gospodin Rejnolds — a deo novca, kako je otkrila, završavao je i na Ethanovom računu.
Kada ga je suočila s tim, Ethan se samo nasmejao.
„To su pare moje porodice. Ako fond pomaže drugima, zašto ne bi pomogao i meni?“
Anastasia je prvi put u braku podigla glas. „To je krađa! Ljudi koji čekaju pomoć mogli bi umreti zbog tvoje sebičnosti!“
Ethan ju je prezrivo pogledao i samo dodao: „Za pet godina te više neće biti ovde. Uživaj dok možeš, ‘gospođo direktorka’.“
Tada je Anastasia donela odluku da raskine sve veze sa Rejnoldsom, otpusti ga i prijavi proneveru, ali ne policiji — već advokatu Tompsonu. Nije želela skandal dok Lana nije u potpunosti ozdravila.
Njihov brak je postao tiho neprijateljstvo. Ethan je sve češće izostajao od kuće, dok je Anastasia danonoćno radila. Njena sestra se oporavljala, fondacija je počela da cveta, a ljudi su je poštovali zbog iskrenosti i predanosti.
Ali sve se srušilo onog dana kad je Ethan, u svom bezumlju, doveo ljubavnicu da živi u njihovoj kući. Anastasia je tog trenutka shvatila da više ne može da ćuti. Pozvala je gospodina Tompsona i rekla:
„Dosta je. Sutra podnosim zahtev za razvod. Ne tražim ništa. Samo želim da odem.“
Advokat je stigao odmah. Pred Ethanom je, hladnim tonom, izgovorio presudu: „Po uslovima testamenta, vašim razvodom gubite sve. Fondacija preuzima svu imovinu.“ Ethan je zaćutao, shvatajući da je konačno izgubio sve što je mislio da mu pripada.
Anastasia je već narednog jutra otputovala u Čikago — ne da bi pobegla, već da bude uz sestru. Lana se oporavljala, a doktor Nikolas, koji je operisao devojčicu, pokazivao je iskreno interesovanje i za Anastasiju. Svakog dana šetali su zajedno posle poseta, razgovarali o životu, o veri, o hrabrosti.
„Zašto se ne razvedeš? Ne voliš ga,“ rekao je jednom tiho.
Anastasia je pogledala u stranu. „Ne mogu. Njegov otac je platio operaciju moje sestre. Ako odem, sve to će nestati.“
„Znači, ostaješ zarad zahvalnosti?“
„Zarad života mog deteta — mog srca,“ odgovorila je.
Nije znala da će se taj razgovor završiti poslednjim zbogom. Kada je sledećeg dana pokušala da ga nađe, Nikolas nije bio u bolnici. Nije odgovarao na pozive. S uzdahom je obrisala njegov broj — možda je tako moralo biti.
Po povratku u svoj grad, nastavila je da vodi fondaciju, sada odlučnija nego ikad. Zima je stigla — tiha, čista i hladna. Lana se potpuno oporavila, spremna da se vrati kući. Anastasia je osećala olakšanje, ali i prazninu. Te večeri, kad je stigla kući i zatekla Ethanovu kuću pretvorenu u pijani haos, shvatila je da je vreme. Spakovala je svoje stvari, pozvala taksi i otišla pravo u sud.
„Razvod“, rekla je sudiji i potpisala papire.
Kada je sledećeg jutra došla kod gospodina Tompsona da mu saopšti odluku, advokat je već znao. „Gospođo Sterling,“ rekao je tiho, „vaš pokojni svekar je predvideo i ovo. Rekao mi je da, ako brak ne opstane, fondacija ostaje vama, a lečenje vaše sestre biće plaćeno do kraja. Znao je da će njegov sin pasti, ali nije želeo da vi platite cenu.“
Anastasia je ostala bez reči. „Ali zašto ja? Zašto me izabrao?“
Tompson se blago nasmejao. „Jer vaš otac, gospođice Miler, nekada je spasio život Aleksandru Sterlingu — i izgubio svoj u tom pokušaju. Vaš brak nije bio kazna, već način da vam on vrati dug.“
Godinama kasnije, kad je Lana potpuno ozdravila, Anastasia je ponovo srela doktora Nikolasa. Ovoga puta, nije bilo prepreka. Njihova svadba bila je prava — sa osmesima, muzikom i ljubavlju. Ethan se više nikada nije pojavio. Fondacija „Nada Sterling“ nastavila je da pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija, a Anastasia je, napokon, pronašla mir.
Jer, iako je sve počelo kao laž — završilo se kao istinska priča o iskupljenju, zahvalnosti i snazi jedne žene koja je pristala da izgubi sve — da bi spasila ono što je zaista važno.