Diplomirani nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma ističe da je uloga jetre i pankreasa toliko vitalna da čak i manji poremećaji u njihovom radu mogu imati dalekosežne posledice po celokupno zdravlje. Naime, ova dva organa neumorno rade na održavanju ravnoteže u našem organizmu. Dok jetra deluje kao glavni filter za detoksikaciju i metabolizam, pankreas je nezamenljiv u regulaciji šećera u krvi i varenju. Oba organa izložena su toksičnim ili štetnim uticajima, koji u velikom delu dolaze iz ishrane.
Neverovatno su važni za kompletno zdravlje, jer upravo od njihovog rada zavisi nivo šećera, masti, vitamina u telu.
– Jetra je prirodni filter organizma i najveći unutrašnji organ koji obavlja više od 500 važnih funkcija. Čisti krv od toksina (alkohol, lekovi, štetne materije), skadišti vitamine (A, B12) i minerale (gvožđe u vidu feritina), prerađuje bilirubin iz eritrocita. Proizvodi žuč, koja je neophodna za varenje masti. Reguliše metabolizam holesterola i u metabolizmu proteina razgrađuje amonijak u manje toksičnu materiju. Razgradnjom ugljenih hidrata deponuje glukozu u glikogen, koji održava stabilan nivo glikemije – kaže Tišma.
Koja hrana odlično utiče na zdravlje jetre?
Za jetru je mnogo bolje pojesti voće, nego popiti ceđeni sok.
– Fruktoza koja se nalazi u velikim količinama u industrijskim sokovima, slatkišima i kukuruznom sirupu je prosti ugljeni hidrat (monohidrat), koji se još naziva i voćni šećer. Jetra je jedini organ koji može da metabolizuje fruktozu. Pretvara je u trigliceride. Višak triglicerida dovodi do nealkoholne masne bolesti jetre. Takođe, fruktoza povećava i nivo mokraćne kiseline koja se taloži u vidu kristala na zglobovima i vanzglobnim tkivima i tako izaziva giht. Preporučljivo je ograničiti unos fruktoze tako što ćemo umesto gore navedenog jesti celo voće, a ne sokove od voća, koji zbog svoje tehnologije prerade sadrže mnogo veće koncentracije fruktoze. Osim toga, u voću je vezana za saharozu, vlakna i mnogobrojne vitamine i minerale te na taj način teže dospeva u krv od izdvojene fruktoze, koja se nalazi u sokovima i kukuruznom sirupu – ističe za eKliniku nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma.
Timša naglašava da se alkohol razgrađuje u jetri na otrovni acetaldehid. On je oštećuje kroz slobodne radikale koje stvara. Uz to, povećava masnoću u jetrenim ćelijama i otežava sagorevanje masti. Jetra se zagušuje u masnim naslagama i tako biva onesposobljena da vrši svoje funkcije.
Foto: Shutterstock
– Bezbedne količine alkohola su manje od 7 pića nedeljno (1 piće = čaša vina, malo pivo ili 40 ml žestokog pića). Da bi jetra mogla da se oporavi, potrebno je barem 2-3 dana nedeljno bez alkohola, što isključuje svakodnevnu konzumaciju. Veštački dodaci u hrani – aditivi poput glutaminata (npr. E621), emulgatori i zaslađivači povećavaju oksidativni stres u jetri. To može dovesti do usporenog detoksa i većeg rizika od masne bolesti jetre – kaže Tišma.
Jetru “nagradite”:
prirodnim začinima (beli luk, kurkuma, peršun)
vlaknima koji pomažu u izbacivanju holesterola (jabuke, ovsene pahuljice, lan)
omega-3 masnim kiselinama (riba, orasi, čia semenke)
antioksidansima (kurkuma, borovnice, zeleni čaj)
biljnim proteinima, jer se lakše vare od životinjskih (soja, pasulj, sočivo ili leća)
Foto: Shutterstock
Pankreas je regulator šećera u krvi i ima dve glavne uloge:
Proizvodi insulin (smanjuje šećer u krvi) i glukagon (deluje na skadište glukoze u jetri – glikogen koji otpušta glukozu u krv kada je potrebno).
Luči enzime za varenje masti, proteina i ugljenih hidrata.
Hrana koja prija pankreasu su:
vlakna (usporavaju apsorpciju šećera),
omega 3 masne kiseline (smanjuju upalu)
antioksidansi (štite ćelije koje luče insulin)
biljni proteini (olakšavaju varenje)
Ako se već koriste prerađeni proizvodi, prema rečima Tišme, treba čitati etikete.
- Birajte one sa najmanje aditiva – zaključila je nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma.
