Vazdesenje Gospodnje ili Spasovdanje veliki praznik za koji se veruje da može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Običaji na Spasovdan su raznoliki ali oni najvažniji su:

Rano zorom se valja okupati i pripremiti za ovaj veliki praznik
Prvo što treba da okusite su jagode
Valja otići u crkvu i učestvovati na litijama
Oni koji ne slave ovaj dan, a pogotovo oni koji slave – trebalo bi da pojedu svinjsku glavu ili glavu od brava
Na ovaj dan se valja započeti neki posao – da sve dobro ide tokom godine

Spasovdan je poštovan i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Spasovdan pada uvek u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se – na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Ovo je veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.